Crveno bela porodica ostala je bez jednog od stubova i temelja – Vladimira Cvetkovića\. Čovek koji je mnogim delima učinio da budemo veliki, bio je i sinonim za vernost i beskrajnu ljubav prema Crvenoj zvezdi koju nije krio nikada, čak i pod stare dane u javnim, ali retkim obraćanjima\. Ceo igrački vek – košarkaš i kapiten Crvene zvezde\. Nakon igračke karijere – arhitekta Barija, Tokija i velike Crvene zvezde… Počasni predsednik KK Crvena zvezda, prvi zvanično izabrani najbolji sportista u istoriji SD Crvena zvezda \(1965\. godine\), nosilac oktobarske nagrade Grada Beograda, dobitnik majske nagrade Republike Srbije i ordena zasluga za narod sa srebrnim vencem, kao i ordena rada sa zlatnim vencem\. Nosilac je Nacionalnog sportskog priznanja i brojnih drugih nagrada\. Na prvom mestu velikan crveno bele porodice u svakom smislu, otac, deda, Zvezdaš… Celu igračku karijeru dao je Crvenoj zvezdi\. Jedan od poslednjih intervjua Vladimir Cvetković dao je za svoj košarkaški klub i arhivu \- da se ne zaboravi i ostane za buduća pokolenja novih Zvezdaša… "\.\.\.**_mogu da se zahvalim Crvenoj zvezdi što nam je omogućila da kao njeni članovi doživimo najbolje trenutke svojih karijera \- ali i naših života\.\.\.Ima trenutaka kada stvarnost nadmaši najlepše snove\. Kao mladi jednog dana sanjamo da postanemo deo Zvezde\. Onda dođe trenutak kada obučeš crveno beli dres i počneš da trčiš, plivaš, skačeš, daješ koševe živiš i radiš u svojoj Zvezdi\. I onda pri kraju svog sportskog života doživiš to da onaj san iz detinjstva bude smešan u odnosu na stvarnost\. I na kraju Zvezda ti kaže hvala\. Zvezdo hvala ti što postojiš\.“_** Vladimir Cvetković je preminuo 06\.05\.2026\. godine u Beogradu\. Ima li veće simbolike da je možda i najveći u istoriji našeg Sportskog Društva otišao na dan naše klupske slave „Đurđevdan“\. Ovako je govorio Veliki Vladimir, naš „Cvele“ 
