Crveno bela porodica ostala je bez jednog od stubova i temelja – Vladimira Cvetkovića.

Čovek koji je mnogim delima učinio da budemo veliki, bio je i sinonim za vernost i beskrajnu ljubav prema Crvenoj zvezdi koju nije krio nikada, čak i pod stare dane u javnim, ali retkim obraćanjima.

Ceo igrački vek – košarkaš i kapiten Crvene zvezde. Nakon igračke karijere – arhitekta Barija, Tokija i velike Crvene zvezde…

Počasni predsednik KK Crvena zvezda, prvi zvanično izabrani najbolji sportista u istoriji SD Crvena zvezda (1965. godine), nosilac oktobarske nagrade Grada Beograda, dobitnik majske nagrade Republike Srbije i ordena zasluga za narod sa srebrnim vencem, kao i ordena rada sa zlatnim vencem. Nosilac je Nacionalnog sportskog priznanja i brojnih drugih nagrada. Na prvom mestu velikan crveno bele porodice u svakom smislu, otac, deda, Zvezdaš…

Celu igračku karijeru dao je Crvenoj zvezdi. Jedan od poslednjih intervjua Vladimir Cvetković dao je za svoj košarkaški klub i arhivu - da se ne zaboravi i ostane za buduća pokolenja novih Zvezdaša…

"...mogu da se zahvalim Crvenoj zvezdi što nam je omogućila da kao njeni članovi doživimo najbolje trenutke svojih karijera - ali i naših života...Ima trenutaka kada stvarnost nadmaši najlepše snove. Kao mladi jednog dana sanjamo da postanemo deo Zvezde. Onda dođe trenutak kada obučeš crveno beli dres i počneš da trčiš, plivaš, skačeš, daješ koševe živiš i radiš u svojoj Zvezdi. I onda pri kraju svog sportskog života doživiš to da onaj san iz detinjstva bude smešan u odnosu na stvarnost. I na kraju Zvezda ti kaže hvala. Zvezdo hvala ti što postojiš.“

Vladimir Cvetković je preminuo 06.05.2026. godine u Beogradu.

Ima li veće simbolike da je možda i najveći u istoriji našeg Sportskog Društva otišao na dan naše klupske slave „Đurđevdan“.

Ovako je govorio Veliki Vladimir, naš „Cvele“