Košarkaši Crvene zvezde mts nastavljaju svoj evroligaški put. U modernoj istoriji sastali su se sa Fenerbahčeom 11 puta. Tradicionalno težak rival, kao po običaju je pobeđivao, bar je tako bilo do 12. januara 2017. godine. U toj sezoni crveno-beli su igrali gotovo perfektnu košarku, mašinerija Dejana Radonjića mlela je protivnike snažnom odbranom i ubitačnim kontranapadima. Pogled na raspored krajem decembra i početkom januara u do tada neviđenom formatu Evrolige govorio je da će Crvena zvezda imati teške, gotovo nepremostive izazove. Išli su redom – Real Madrid, CSKA Moskva, Žalgiris, Fenerbahče, Makabi, Baskonia i Panatinaikos. Sve velikani i svi su redom padali! Crvena zvezda je ostvarila sedam uzastopnih pobeda, a ne zna se koja je bila veća i koji je izazov bio teži. Ipak, kako i dolikuje, stavićemo u fokus utakmicu protiv Fenerbahčea. Kada pitate Zvezdaše koja im je najdraža pobeda u poslednjoj deceniji, neki će izdvojiti derbi susrete vredne trofeja, neki utakmice koje su trasirale put u Top 8 Evrolige Mnogi baš ovu 12. januara 2017. godine protiv Fenerbahčea. Velika euforija pratila je taj susret. Crvena zvezda je u tom periodu igrala najbolju košarku u Evropi, organizovanu, timsku i Fenerbahče je došao u Beograd sa željom da pokaže da je bolji. Bolji od ekipe koja je pre toga u Beogradu pobedila Real Madrid i CSKA, a zatim i Žalgiris u gostima. Fener je bio pun samopouzdanja jer ih crveno-beli nikada do tada nisu pobedili, a i njihovi rezultati su bili takvi da su sa pravom ušli u meč sa epitetom favorita. Nadmudrivali su se Dejan Radonjić i Željko Obradović, bila je to prava šahovska predstava dvojice trenera i totalni egal. U prvoj četvrtini je mirisalo da će odlučiti jedna lopta, a tako je i bilo. Prepuna dvorana ’’Aleksandar Nikolić’’ je bila pod neverovatnom euforijom. Snažan huk sa tribina razbijao je nervozu koja je bila prisutna. Pobedila bi na par sekundi, ali opet je stizala sve snažnija i snažnija podrška. Brilijantni Ognjen Kuzmić i Čarls Dženkins kreirali su put do pobede. Dženkins je preuzeo odgovornost, šutem njemu karakterističnim iz desnog driblinga sa poludistance, a preko Nikole Kalinića doneo je vođstvo. Potom je odgovornost bila na odbrani, a to je situacija gde su se crveno-beli osećali veoma komforno. Ekpe Judo protiv Ognjena Kuzmića, dva snažna i visoka centra, oči u oči. Dva najefikasnija aktera u ovoj utakmici u obe ekipe. Judo se odlučio na drugi obruč, ali znate već svi onu čuvenu ’’Neće moći preko Kuzmića!’’. Nije moglo, usledila je eksplozija emocija kakvu zidovi hale ’’Aleksandar Nikolić’’ i dalje pamte. Slavlje kakvo su privilegovani samo osetili, koje se pamti i dalje prepričava. Pa i kroz ove redove. Crveno-beli su i nakon toga pobedili Fenerbahče, iako je tradicija na strani protivnika. Vreme je za novu Božićnu košarku, a i takve događaje pamte navijači Crvene zvezde. Božić 1999. godine, Žalgiris je dolazio u Beograd. Kako stariji navijači pamte i svedoče bilo je veoma hladno tog dana u Beogradu, a najbolje se to emitovalo na stepeništu tadašnjeg Pionira koje je potpuno zaledilo. Pomalo komično, ljudi su padali na dobro poznatoj strmini, ali nisu odustajali od toga da uđu u dvoranu i ispostaviće se prisustvuju istorije. Bolje od bilo kakvog opisa te utakmice je svedočenje legendarnog Milenka Topića: ’’Bila je specifična atmosfera jer smo igrali na naš najveći praznik protiv ekipe kakva je tada bio Žalgiris. Ono što je dodatno činilo utakmicu posebno je i to što je baš na Božić i rođendan naših navijača i ceo ambijent je bio slavljenički. Naš najveći praznik, rođendan navijača i dolazak ekipe Žalgirisa – sve se poklopilo. Naša snaga je bila što smo igrali kao tim, krasilo nas je veliko zajedništvo i tako smo došli do pobede. Nikada se u tom kolektivu niko nije isticao, stalno su individualno iskakali drugi igrači, a ostali bi pratili. Divac nam je zaista puno pomogao u toj utakmici. Pomenuli ste moju blokadu, ali je istina da je sve počelo od moje greške. Video sam plavu kosu, kao da sam pomislio – U redu, to je Pop (Oliver Popović)… Kada sam video šta sam uradio, krenuo sam da trčim nazad, zakačio sam loptu, ona je otišla u aut, ja sam završio na parketu, okrenem se i vidim da je i Divac u reklamama. Kada vidite taj prizor, okrenete se oko sebe i vidite da su praktično svi navijači na nogama, onda možete samo da nastavite da se borite. Mi smo to uradili i na kraju pobedili, istakao je Topić koji je imao i anegdotu sa te utakmice: Završila se utakmica, mene su drugari čekali da se presvučem tu u kafiću ispred, a pored njih je bilo još mnogo navijača. Izlazio sam iz dvorane, a tamo su bili trubači koji su imali svoj slavljenički performans posle utakmice. Dvojica se pakuju u kombi, a dvojica su i dalje tu. Meni prilazi jedan od njih i kaže – Kume, daj jednu pesmu za tebe. Rekao sam – hajde, ’’Đurđevdan’’! I tako, veliko slavlje iz dvorane se nastavilo i posle utakmice, rekao je Milenko Topić. Košarka na Božić, najradosnij hrišćanski praznik, se ponovo igra u Beogradu. Vreme je za utakmicu protiv Fenerbahčea. Prepuna dvorana će ovog puta izostati, ali će Zvezdaši sa svojom porodicom imati priliku da provedu ovaj dan i kraj malih ekrana isprate još jedan istorijski meč. Mir Božji, Hristos se rodi!
