Crvena zvezda i Zvezdaši su u petak ugostili svoje dete – Ognjen Dobrić je po prvi put odigrao evroligaški duel protiv svoje Crvene zvezde, a emocija na terenu nije manjkalo. Svaki navijač koji se protiv Virtusa našao u Beogradskoj Areni pozdravio je našeg Šegija gromoglasnim aplauzom, a on im je uzvratio. Pre početka same utakmice poklon je ispred Kluba Ognjenu uručio sportski direktor Milan Dozet, a posle susreta u kom su crveno–beli slavili rezultatom 94:79, Šegi je zajedno sa igračima u crveno–belom dresu pozdravio sve navijače. Dobrić je samo još jednom pokazao koliko voli Crvenu zvezdu, koliko je vezan za nju i da je zapravo pravo Zvezdino dete. To nije krio ni u intervju koji je dao za klupski sajt, a mi vam sada donosimo intervju sa Šegijem u celosti. Šegi je posle punih sedam sezona tokom prošlog leta potpisao ugovor sa timom iz Bolonje, a u razgovoru za klupski sajt Crvene zvezde otkrio je kako je zadovoljan dosadašnjim delom sezone. Sezonu do sada bih okarakterisao kao dosta turbulentnu, sa dosta oscilacija. Imali smo fenomenalan prvi deo sezone, bili smo prvi na tabeli i sve je išlo kako treba. U ovom delu sezone smo doživeli pad. Ne igramo kako smo mislili da ćemo igrati i na način na koji smo to radili u prvom delu sezone, tako da ne mogu da kažem da sam zadovoljan ovim delom naše sezone. Tu je bila i povreda, kao i dug oporavak od iste, nije to sve išlo kako treba, jedva sam se vratio na treninge i utakmice. Rekao bih da je za nas ovaj deo sezone bio promenljiv, nestabilna i čudan. Sada sledi borba za trofeje i za Top8, mislim da ekipa ima kvalitet za sve to, ali sve je do nas. Ognjen Dobrić je doživeo veoma nezgodnu povredu skočnog zgloba krajem prošle kalendarske godina, te ga dugo nije bilo u italijanskom timu. Tako nešto ga je “zadesilo“ i u finalu Svetskog prvenstva kada je Srbija odmerila snage sa Nemačkom, a sada nam je Šegi otkrio kako sve to utiče na njega. Navikao sam da imam problem sa zglobovima, to me prati tokom cele karijere. Kada govorimo o povredi krajem godine, mislim da je to moj najduži izostanak sa terena makar kada je u pitanju povreda skočnog zgloba. Imao sam i taj peh u finalu Svetskog prvenstva, ali je oporavak od te povrede trajao 20ak dana, što i nije toliko strašno, a kada govorimo o ovoj drugoj povredi ona je bila ozbiljnije prirode. Nije me bilo na terenu oko dva meseca, probao sam da se vratim ranije, ali nisam uspeo, bilo je dosta problema, trudio sam se, ali eto vratio sam se napokon. Probaću da ne razmišljam o tome i nadam se da se to više neće dešavati. Stavili smo Ognjena Dobrića na teške muke – da uporedi Zvezdaše i navijače Virtusa, a on je jasno svima stavio do znanja koji su bolji. Iznenadio sam se kada sam video koliko su navijači Virtusa dobri i koliko su uvek uz klub i igrače, ali za mene je to nešto drugačije. Ja sam od malih nogu uz Crvenu zvezdu i ne mogu to da uporedim ni sa čim. Ja volim navijače Virtusa i zahvalan sam im na svemu što nam pružaju, ali Crvena zvezda je Crvena zvezda, to je nešto što ne mogu da uporedim ni sa čim. Poznato je da je Dobrić za crveno–beli dres na terenu ostavljao krv, znoj, suze i poslednji atom snage, a evo kako se rodila ljubav prema Crvenoj zvezdi. Od malena. To je porodična stvar, Od oca, brata, svih u porodici. Crvena zvezda je klub broj jedan I to je preneto na mene, a ja ću pokušati da sve to prenesem na svoju decu, tačnije sine sada trenutno. Kažem, to je porodična stvar, od malena sam bio uz Crvenu zvezdu, pratio sam utakmice, čim sam dovoljno porastao počeo sam sa ocem da idem na utakmice, kasnije i sa društvom. Za mene se nikada nije postavljalo pitanje Crvena zvezda ili Partizan. U Crvenoj zvezdi sam doživeo dosta lepih trenutaka. Ono što sam sanjao kao mali, da igram za Crvenu zvezdu, da u crveno–belom dresu osvajam trofeje, sve se to i obistinilo i zaista je bilo pregršt lepih trenutaka. Naravno, sastavni deo sporta su i neki malo ružniji trenuci, ali hajde da pričamo o lepim. Bilo je dosta osvojenih trofeja, pobeda u bitnim utakmicama, suza radosnica i sve ostalo i smatram da sam zaista ostvario jedan od svojih snova. Osvojio sam sa Crvenom zvezdom dosta trofeja i svaki ima poseban značaj. Bilo je to sa različitim trenerima, u različitim situacijama, nekad kao otpisani, nekad kao favoriti, ali svaki trofej je poseban na svoj način. Da dođem do ovoga gde sam sada su mi jako pomogli treneri. Imao sam jako stroge trenere, što je možda na prvi pogled meni lično bilo jako teško, posebno da sagledam širu sliku, ali sa ove tačke gledišta mislim da su mi treneri u Crvenoj zvezdi jako pomogli da dođem do svega ovoga i postanem igrač kakav sam danas. Kada nešto želiš, kao što sam ja želeo da sa Crvenom zvezdom osvajam trofeje i budem uvek u vrhu, kada radiš na tome, kada imaš oko sebe ljude koji te podržavaju, mislim da je uspeh neizostavan – tada se daje i preko sto posto na terenu. Nije to samo da sit u I da uživaš. Uživaš tek kada osvojiš trofej, a do tada krv, suze i znoj. Kada se podvuče crta, rekao bih da su treneri ti koji su mi najviše pomogli i naravno težak rad. Ognjen Dobrić nam je otkrio i kako bi u jednoj reči opisao Crvenu zvezdu. Uf… Emocija! Potom je izabrao omiljenu utakmicu u crveno-belom dresu. To bi sigurno bila peta utakmica finalne serije ABA lige protiv Partizana. A koji je omiljen trofej našem Šegiju? Baš taj! Iako je Ognjen Dobrić na leto napustio Crvenu zvezdu, I dalje nosi titulu najboljeg poentera u crveno-belom dresu kada govorimo o evropskim takmičenjima. To je zaista lepo. Dugo sam sa Crvenom zvezdom igrao evropska takmičenja, to je normalna stvar, nešto što je samo proizišlo iz toliko godina u kluba, ali nadam se da će me uskoro neko preteći. Neko bolji, kvalitetniji… Svakako, sve je to normalno u našem sportu. Zvezdaši su od prvog dana pružali Dobriću ogromnu podršku. I kada je bilo lose, i kada je bilo lepo, uvek su bili tu, a evo šta nam je rekao Šegi o navijačima. Mislim da delimo istu emociju, to prepoznali i mislim da su me zato toliko podržali. Ja sam bio deo njih na tribinama, pa sam prešao na teren, ali isto razmišljamo, isto volimo Crvenu zvezdu i zbog toga su me podržavali uvek i zaista imam super odnos sa navijačima. A ono što bih im rekao jeste da kao i uvek budu uz Crvenu zvezdu, da nije uvek sve sjajno, nisu uvek rezultati kakve oni, ali i svi u klubu žele, ali Crvena zvezda uvek osvaja trofeje i mislim da će to tako biti. Rekao bih im da podržavaju igrače i ljude u klubu, jer uz njihovu podršku sve je moguće. Kakva god da je sezona, kako god da izgleda klub, kakvi god da su igrači, ali uz podršku Zvezdaša jako lako može da se dođe do trofeja. Dobrić je više puta isticao da mu je Crvena zvezda I prijatelje koje je stekao igrajući u crvenom–belom dresu zapravo druga porodica. Jeste, proveo sam mnogo vremena sa svima njima. To je neka moja generacija, Deki Davidovac, Luka Mitrović, Stefan Lazarević i ja sam odrastao sa njima, u tom okruženju i normalno je da imamo tako blizak odnos.
