Dragi Zvezdaši, Iza nas je izuzetno teška sezona, ispunjena neizvesnošću, strahom za zdravlje naših najbližih, svih nas, kada košarka i sport nisu bili u prvom planu… U takvim okolnostima rođendan KK Crvena zvezda i to jubilarni 75-ti deluje tako daleko… Ko je tada mogao da nasluti i sanja da ćemo se nekih 14 meseci kasnije radovati prvo košarci, prvo onoj pred praznim tribinama, pobedama nad CSKA, Realom u Madridu, mirnim putovanjima, ozdravljenju ekipe od virusa Covid-19, oporavku Lendrija Nnoka kome su mnogi predvidjali kraj karijere, povratku Dejana Radonjića, velikim pobedama u ABA ligi koju smo morali da igramo izmežu neretko 3 evroligaške utakmice nedeljno? Danas 14 meseci kasnije, Crvena zvezda je uprkos svim nedaćama, Covidu-19, kalendaru, povredama, bolestima, promenama, dolascima i odlascima, strepnji….ali i sistemu koji imamo i armiji ljudi koji bezgranično vole Crvenu zvezdu i veruju – stigli smo do cilja! Jer ko se seća velikih želja i očekivanja iz meseca juna koje su se pretvorile i veliko razočarenje već tokom novembra? Ko se seća svih povreda, teških putovanja u vreme pandemije Covid-19, poraza na jednu loptu od Žalgirisa, Reala, Olimpijakosa, Fenerbahčea, Budućnosti u Beogradu? Ko se danas seća povreda Korija Voldena, Lengstona Hola u derbiju, povratka Lendrija Nnoka i virusa koji ga je vratio 3 meseca unazad, ko se seća svih muka kroz koje je prošao Ognjen Kuzmić, povrede Marka Jagodića Kuridže, zapaljenja pluća Marka Simonovića, nepoverenja i ko zna koje sumnje u našeg kapitena Branka Lazića početkom godine? Ko se seća sa kojim sastavom smo igrali završnicu Kupa Radivoja Koraća i trojke juniora Vujičića? Ko se seća partije sezone Džonija O Brajanta u oproštajnoj utakmici u Novom Sadu, ili drame u polufinalu kupa? Ko se seća gde su bili naši momci na početku i tokom sezone, a šta su radili u finalu ABA lige? Sve to palo je u zaborav onog trenutka kada su zlatne konfete zasule naše igrače nakon pete utakmice finalne serije ABA lige koja su označile veliki trijumf jednog kluba koji je našao izlaz iz brojnih nedaća koje bi slomile mnoge. Uspeli smo jer imamo sistem koji ne zavisi od jedne utakmice i njenog ishoda, što smo pokazali i 2018.godine. Uspeli smo jer imamo ljude koji rade za Crvenu zvezdu, ali Crvenu zvezdu ne gledaju kao posao već kao strast i zadovoljstvo. Uspeli smo i zato što smo u godini kada nismo imali publiku i prihode od karata imali ljude koji su u nas bezgranično verovali i pomagali kada se nije znalo šta će biti sutra… ne samo kada je košarka u pitanju. Konačno, uspeli smo jer imamo ono što drugi nemaju šestog igrača koji uvek stigne u pravo vreme, šestog igrača koji je najbolji u Evropi, najjači vetar u leđa, koji je pogurao momke kada su morali da pronađu i dodatnu snagu i volju da se osim sa rivalom bore iz sa nepravdom sa kojom su se suočili! E zato je Crvena zvezda – Crvena zvezda. Sposobna da se podigne, ispravi i pobedi kada je najvažnije. Zato je ovaj uspeh koji smo svi zajedno kao porodica ostvarili ZAJEDNIČKI : igrači, treneri, ljudi u klubu, naši sponzori i najvažniji navijači još slađi, lepši važniji! I ono što je za kraj najvažnije – još uvek smo željni uspeha, željni velikih utakmica, punih tribina, trofeja… jer je to Crvena zvezda danas! HVALA ŠTO STE VEROVALI U NAS I DA MOŽEMO!
