Kao što je kroz svoju istoriju imala unikate, ekscentrične likove, solo igrače, one sa “tankim” zivcima, zvezde, naša Crvena zvezda je imala i nekolicinu onih koji su bili “tihi heroji” u svojim vremenima, i takvi su pronašli put do srca Zvezdinih navijača, radeći na terenu sve što se od njih tražilo kako bi Crvena zvezda pobedila. **Jedan od takvih je bio naš Rajko Žižić…** Rođen 22.01.1955. godine u Miloševićima kod Nikšića, preminuo je 7.08.2003. godine u Beogradu. Nakon što je reprezentacija Jugoslavije osvojila prvo svetsko zlato u Ljubljani, 1970. godine tada je većina klinaca poželela da se bavi košarkom.** Među svim tim dečacima našao se i Rajko Žižić. Već sa 15 godina bio je dvometraš među svojim vršnjacima i kao tako izrazitog dečaka nije ga bilo teško uočiti, pa ga Mirko Minić poveo u KK Sutjesku iz Nikšića da igra košarku i odmah se svojim talentom izborio da nastupa za prvi tim. Rođena sestra Danojla je takođe bila košarkašica i ona je već sa velikim uspehom igrala u Sarajevu za KK Bosna. Vukašin Vukajlović tadašnji alfa i omega KK Bosne iz Sarajeva je pokušao preko sestre da ga prebaci u Sarajevo da igra za popularne studente. Pored Bosne interesovanje za njega pokazao je i OKK Beograd pa je i predsednik OKK Beograda Sema Trgovčević krenuo u akciju kako bi doveo Rajka. Sestra Danojla je i svemu tome odigrala ključnu ulogu savetovavši ga da mesto Sarajeva izabere Beograd pa je tako Rajko završio među popularnim klonferima I 1971. godine Rajko zvanično pristupa OKK Beogradu gde je bio punih devet godina i zabeležio za ovaj klub 189 prvoligaških nastupa i postigao je 2.992 poena čime je postao i sedmi strelac svih vremena ovoga kluba.  **Nakon dolaska sa odsluženja vojnog roka 15.05.1981. godine zajedno sa Zoranom Radovićem prelazi u redove Crvene zvezde. **Prvi zvaničan nastup u dresu Crvene zvezde imao je na kup utakmici 07.09.1981. godine protiv Kosmaja, a prve poene je postigao takođe na kup utakmici 23.09.1981. godine protiv ekipe Vojvode Stepe kada je zabeležio 33 postignuta poena. **Igrao je za Crvenu zvezdu punih 6 godina, a svoj poslednji meč u crveno-belom dresu odigrao je u drugoj finalnoj utakmici plej-ofa 21.04.1987. protiv ekipe Partizana. Za Crvenu zvezdu je nastupao u intervalu 1981-1987 godine i u tom periodu je odigrao 146 utakmica i postigao 1869 poena. ** Bio je član čuvene generacije koja je po mnogo čemu zasluživala mnogo više nego što je postigla. Tu je bilo više "razloga" zašto je ta generacija u kojoj su igrali mnogi asovi volšebno ostajala bez titula tokom 80tih godina zbog brojnih spornih sudijskih odluka u to vreme. Nažalost, problemi sa kolenim su ga onemogućili da nastavi karijeru i nakon sezone 1986-87 prestaje sa aktivnim bavljenjem košarkom. Od 1984 do 1986. godine igrao je u Francuskoj u ekipi Remsa. Sa velikim uspehom je nastupao i za reprezentaciju Jugoslavije, prvo je kao kadet osvojio 1971. godine zlatnu medalju na prvenstvu Evrope a potom i kao junior osvojio dve zlatne medalje na prvenstvima Evrope 1972. u Zadru i 1974. godine u Orleanu. **Za najbolju selekciju Jugoslavije odigrao je 220 utkmica i zabeležio 1.205 poena. Učestvovao je na tri Olimpijade 1976, 1980. i 1984. godine gde je osvojio srebrnu medalju 1976. u Montrealu, zlatnu medalju u Moskvi 1980 godine i bronzane medalje 1984. godine u Los Anđelesu. Učestvovao je na svetskim prvenstvima 1978. godine u Manili gde je osvojio zlatnu medalju i 1982. godine. Tri puta je učestvovao i na evropskim prvenstvima, 1975. godine u Beogradu gde osvaja zlatnu medalju, 1979. i 1983. godine**.  **Nakon igračke karijere oprobao se u trenerskom poslu pa je sa OKK Beogradom osvojio kup Jugoslavije 1993. godine. Obavljao je i nekoliko sportskih funkcija a između ostalog je bio i predsednik skupštine Crvene zvezde. ** Nažalost, otišao je prerano i smrt ga je zatekla na mestu direktora preduzeća Eurobasket 2005. Sahranjen je u aleji velikana na beogradskom Novom groblju u prisustvu nekoliko hiljada ljudi koji su mu odali poštu. **Bio je miran, tih, skroman čovek i izuzetno poštovan od strane protivnika, kolega saigrača i cele sportske javnosti. Jedan od najboljih centara koje je Crvena zvezda imala u svojoj istoriji. Rajko je uvek igrao dobro kada je bilo važno, a ostao je upamćen po svom čuvenom horogu**. Bio je i ostao ljubimac Zvezdinih navijača.
