Kao što je kroz svoju istoriju imala unikate, ekscentrične likove, solo igrače, one sa “tankim” zivcima, zvezde, naša Crvena zvezda je imala i nekolicinu onih koji su bili “tihi heroji” u svojim vremenima, i takvi su pronašli put do srca Zvezdinih navijača, radeći na terenu sve što se od njih tražilo kako bi Crvena zvezda pobedila.

Jedan od takvih je bio naš Rajko Žižić…

Rođen 22.01.1955. godine u Miloševićima kod Nikšića, preminuo je 7.08.2003. godine u Beogradu. Nakon što je reprezentacija Jugoslavije osvojila prvo svetsko zlato u Ljubljani, 1970. godine tada je većina klinaca poželela da se bavi košarkom.**

Među svim tim dečacima našao se i Rajko Žižić. Već sa 15 godina bio je dvometraš među svojim vršnjacima i kao tako izrazitog dečaka nije ga bilo teško uočiti, pa ga Mirko Minić poveo u KK Sutjesku iz Nikšića da igra košarku i odmah se svojim talentom izborio da nastupa za prvi tim. Rođena sestra Danojla je takođe bila košarkašica i ona je već sa velikim uspehom igrala u Sarajevu za KK Bosna.

Vukašin Vukajlović tadašnji alfa i omega KK Bosne iz Sarajeva je pokušao preko sestre da ga prebaci u Sarajevo da igra za popularne studente. Pored Bosne interesovanje za njega pokazao je i OKK Beograd pa je i predsednik OKK Beograda Sema Trgovčević krenuo u akciju kako bi doveo Rajka. Sestra Danojla je i svemu tome odigrala ključnu ulogu savetovavši ga da mesto Sarajeva izabere Beograd pa je tako Rajko završio među popularnim klonferima I 1971. godine Rajko zvanično pristupa OKK Beogradu gde je bio punih devet godina i zabeležio za ovaj klub 189 prvoligaških nastupa i postigao je 2.992 poena čime je postao i sedmi strelac svih vremena ovoga kluba.

Nakon dolaska sa odsluženja vojnog roka 15.05.1981. godine zajedno sa Zoranom Radovićem prelazi u redove Crvene zvezde. Prvi zvaničan nastup u dresu Crvene zvezde imao je na kup utakmici 07.09.1981. godine protiv Kosmaja, a prve poene je postigao takođe na kup utakmici 23.09.1981. godine protiv ekipe Vojvode Stepe kada je zabeležio 33 postignuta poena.

Igrao je za Crvenu zvezdu punih 6 godina, a svoj poslednji meč u crveno-belom dresu odigrao je u drugoj finalnoj utakmici plej-ofa 21.04.1987. protiv ekipe Partizana. Za Crvenu zvezdu je nastupao u intervalu 1981-1987 godine i u tom periodu je odigrao 146 utakmica i postigao 1869 poena.

Bio je član čuvene generacije koja je po mnogo čemu zasluživala mnogo više nego što je postigla. Tu je bilo više "razloga" zašto je ta generacija u kojoj su igrali mnogi asovi volšebno ostajala bez titula tokom 80tih godina zbog brojnih spornih sudijskih odluka u to vreme.

Nažalost, problemi sa kolenim su ga onemogućili da nastavi karijeru i nakon sezone 1986-87 prestaje sa aktivnim bavljenjem košarkom. Od 1984 do 1986. godine igrao je u Francuskoj u ekipi Remsa.

Sa velikim uspehom je nastupao i za reprezentaciju Jugoslavije, prvo je kao kadet osvojio 1971. godine zlatnu medalju na prvenstvu Evrope a potom i kao junior osvojio dve zlatne medalje na prvenstvima Evrope 1972. u Zadru i 1974. godine u Orleanu.

Za najbolju selekciju Jugoslavije odigrao je 220 utkmica i zabeležio 1.205 poena. Učestvovao je na tri Olimpijade 1976, 1980. i 1984. godine gde je osvojio srebrnu medalju 1976. u Montrealu, zlatnu medalju u Moskvi 1980 godine i bronzane medalje 1984. godine u Los Anđelesu. Učestvovao je na svetskim prvenstvima 1978. godine u Manili gde je osvojio zlatnu medalju i 1982. godine. Tri puta je učestvovao i na evropskim prvenstvima, 1975. godine u Beogradu gde osvaja zlatnu medalju, 1979. i 1983. godine.

Nakon igračke karijere oprobao se u trenerskom poslu pa je sa OKK Beogradom osvojio kup Jugoslavije 1993. godine. Obavljao je i nekoliko sportskih funkcija a između ostalog je bio i predsednik skupštine Crvene zvezde.

Nažalost, otišao je prerano i smrt ga je zatekla na mestu direktora preduzeća Eurobasket 2005. Sahranjen je u aleji velikana na beogradskom Novom groblju u prisustvu nekoliko hiljada ljudi koji su mu odali poštu.

Bio je miran, tih, skroman čovek i izuzetno poštovan od strane protivnika, kolega saigrača i cele sportske javnosti. Jedan od najboljih centara koje je Crvena zvezda imala u svojoj istoriji. Rajko je uvek igrao dobro kada je bilo važno, a ostao je upamćen po svom čuvenom horogu. Bio je i ostao ljubimac Zvezdinih navijača.