KK Crvena zvezda mts završio je sezonu u Evroligi. Sudbina je odredila da poslednji meč u sezoni u najelitnijem takmičenju bude utakmica protiv akutelnog prvaka Evrope. Motiva je bilo na pretek i to ne samo u stručnom štabu i među igračima, već je motivacija bila veoma prisutna i među Zvezdašima.

Uoči prvog zvuka sirene i to značajno ranije, osetila se posebna energija na tribinama. Nju su imali priliku da na pravi način osete i mladi košarkaši koji su potegli put iz srpske južne pokrajine i ponosno predstavljali KK Trepča u prijateljskom okršaju sa svojim vršnjacima iz Crvene zvezde. Bilo je to za njih posebno iskustvo, a to nisu krili. Kako i ne bi bilo kada su probacivali loptu kroz obruče koji sadrže toliko istorije srpske košarke i Crvene zvezde. Publika je oduševljeno pratila svaki njihov potez, a snažni aplauzi ostaće duboko urezani u sećanje dečaka sa prostora Kosova i Metohije. Aplauze će pamtiti i mladi košarkaši iz ekipa KK Šampion Užice, KK Zemun, košarkaši iz Medveđe, mlade uzdanice KK Student iz Bajine Bašte, Mladosti iz Lučana A, svi su oni u prethodne dve utakmice bili gosti Crvene zvezde. Nimalo slučajno jer je snaga Kluba upravo to, da okuplja celu Srbiju i šalje snažnu poruku koja odjekuje širom Evrope. Crveno-bela porodica je jedinstvena, snažna i usmerena ka istim ciljevima. Snagom zajedništva pravi i korake koji su za druge nepremostivi, pa recimo pobeđuje i šampiona Evrope!

Crvena zvezda je odigrala 16 utakmica u Evroligi na domaćem terenu i imala učinak od deset pobeda (tabela će zbog poznatih okolnosti reći da je skor 10-4). Na svakoj utakmici imala je neverovatnu podršku bez koje sjajnih 10 pobeda ne bi bilo moguće ostvariti. To je taj huk sa tribina kakav ima samo Crvena zvezda i koji se pamti i prepričava, seže daleko širom Evrope pa o njemu sa biranim rečima priča i Serhio Ljulj, dvostruki osvajač Evrolige koji punih 15 godina nastupa u najjačem evropskom takmičenju i sigurno da je malo merodavnijih košarkaša da govore na tu temu.

To je potvrda, ali ne i dokaz. Dokaz je ono što svaki Zvezdaš oseća u svojoj kući. Takva emocija se ne opisuje rečima, ona se doživljava. Najbolji dokaz za to je susret Luke Mitrovića i Luke Ivezića koji je izazvao najdublje emocije kod svih Zvezdaša, ali i ljubitelja košarke i sporta širom Evrope. Gest Mitrovića sadržao je sve vrednosti koje Crvena zvezda nosi sa sobom, a oduševljenje mladog Luke definisalo emociju koju sa sobom nosi Crvena zvezda. Više od igre! Više od kluba!

https://twitter.com/kkcrvenazvezda/status/1512553205560922115

KK Crvena zvezda i ovom prilikom govori svim Zvezdašima VELIKO HVALA. Godine za nama i pandemija oduzeli su nam priliku da uživamo u svakoj utakmici kako samo mi umemo i da u ritmu bubnja i dlanova ’’lomimo’’ svoje rivale. Vratili smo se. Ponovo smo na najvećoj sceni i ponosno nastupamo u svakoj utakmici bilo u Beogradu, Monaku, Barseloni, Madridu, Moskvi ili Kaunasu. Znamo ko smo, šta predstavljamo i znamo šta imamo. Crvena zvezda nema čega da se boji jer nije sama! Idemo dalje!