Crvena zvezda je u svojoj istoriji imala velike borce, fajtere, sjajne skakače, asistente, igrače koji su uvek odskakali „u nečemu“.

Kada govorimo o šuterima meke ruke – bilo ih je puno, u svakoj generaciji uvek se neko izdvajao. Osamdesete godine prošlog veka svim Zvezdašima donele su vrlo specifičnu generaciju koja je ostajala bez trofeja, ali je ostala u sećanjima brojnih generacija navijača koji su im dali gotovo mitski status: Rajko Žižić, Boban Janković, Zufer Avdija, Branko Kovačević, Zoran Radović, Predrag Bogosavljev, Ivo Petović, Mićko Milićević, Bane Prelević... i Slobodan Nikolić.

Crvena zvezda u svojoj istoriji retko da je imala tako prefinjenog šutera kao što je Zemunac Slobodan Nik Nikolić!

Rođen 14. juna 1959. godine u Zemunu.

Sportsku karijeru je započeo u Loznici, rodnom gradu još jedne Zvezdine legende, Vladimira Cvetkovića.

Zaljubljenik u stoni tenis, prvo je počeo da se bavi tim sportom, potom i rukometom. Koliko je bio talentovan i za taj sport, govori i podatak da je dobio i zvanični poziv od šabačke Metaloplastike da zaigra za taj klub koji je postajao evropska sila, kasnije i prvak Evrope.

Slobodan Nikolić je počeo je da trenira košarku u KK Loznica još davne 1970. godine, da bi pet godina kasnije zapao za oko stručnjacima, jer je imao prosek od oko 50 ubačenih poena na svakoj utakmici u juniorskoj ligi Beograda.

Kao takav, krajem 1975. se obreo među Zvezdinim omladincima, da bi nedugo zatim bio priključen prvom timu.

Uzor mu je bio Duci Simonović, a znao je da provodi sate na terenu i nakon treninga kako bi poboljšao svoju igru i šut.

Crvenoj zvezdi je dao 14 sezona, koliko je proveo u crveno-belom dresu. Dugo je bio apsolutni rekorder našeg kluba po broju provedenih sezona u klubu, uz to i po broju odigranih utakmica i postignutih poena, dok ga nisu nadmašili Branko Lazić i Ognjen Dobrić. Podsećanja radi, u tim vremenima tokom sezone bivše Jugoslavije igralo se maksimalno 30-40 utakmica po sezoni uključujući i nastupe u Evropi.

Za prvi tim Crvene zvezde debitovao je 13.12.1975. godine u Čačku protiv ekipe Borca. Od tada za prvi tim Crvene zvezde je neprekidno nastupao sve do 1987 godine, kada prelazi u Novi Sad u Vojvodinu, gde je nastupao dve sezone, kada se ponovo vraća u svoju Crvenu zvezdu. Tu ostaje sve do 1991. godine, kada prelazi u OKK Beograd sa kojim 1993 godine osvaja kup Jugoslavije.

Kao kapiten Crvene zvezde predvodio je tim u mnogim antologijskim utakmicama. Posebno se pamte one protiv Cibone sredinom osamdesetih godina, ali nije imao sreće da sa klubom osvoji trofej. Igrao je u tri finala plej ofa protiv Cibone i Jugoplastike, ali nije uspeo da iz njih izađe kao pobednik. Bez obzira na ogroman kvalitet klubova iz Zagreba i Splita koji su tih godina osvajali titule Kupa Šampiona, Crvenu zvezdu je uvek „neka viša sila“ sprečavala da napravi krajnji korak i dodje do trofeja.

Slobodan Nikolić je odigrao 429 mečeva i nalazi se na četvrtom mestu večne liste igrača Crvene zvezde. Tri puta je bio naš najbolji strelac u evropskim takmičenjima, takođe i najbolji strelac u kup takmičenjima sa 516 poena.

Igrao je u svim selekcijama Crvene zvezde od kadetske do seniorske ekipe. Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 9 mečeva.

Ostaće upamćen kao odličan strelac i šuter, po svojoj odanosti crveno-belim bojama i kao jedan od najboljih igrača te generacije. Pod svodovima Pionira znalo se – Kada se „Nik“ digne nema promašaja!

Danas je jedan od naših asova koji pored terena bodre naše igrače u utakmicama Evrolige i sa pažnjom prati sva dešavanja vezana na njegovu Crvenu zvezdu.