Neko ko se kao i naš osnivač Nebojša Popović, Vladimir Cvetković, Boban Janković (biće ih tokom ovog serijala puno…) nalazi u društvu ljudi koji su asocijacija na Crvenu zvezdu je sigurno i Zoran Moka Slavnić. **Velikan, mangup na košarkaškom terenu, majstor igre, čovek koji je u igru uneo vic, sinonim za uspeh, ali i ogromnu ljubav prema Crvenoj zvezdi je svakako naš Moka.** Rođen je 26. oktobra 1949. godine u Zemunu. **Za deset sezona koliko je proveo u Crvenoj zvezdi, odigrao je 305 utakmicu, i nalazi se na dvanaestom mestu večne liste. Učestvovao je u osvajanju dve šampionske titule, 1969. i 1972. godine, kao u osvajanju tri kupa – 1971. 1973. i 1975, i jednog evropskog Kupa pobednika kupova. ** Pričati o Moki, a ne spomenuti Zdravka Kubata (koji je otkrio i usmeravao Moku, do igrača koji je upisan zlatnim slovima u anale srpske i svetske košarke) je greh. Moka se bukvalno igrao na terenu, bio je večiti pobednik i veliki motivator, i kao igrač a i kasnije, kao trener. Od Kubata je nasledio i tu trenersku žicu za pronalaženje i usmeravanje velikih talenata kao što su bili Dražen Petrović, Kukoč i drugi… Moka je pre košarke trenirao atletiku i odbojku, košarka je bila tek treći sport kojim je počeo ozbiljno da se bavi, i trenira. Pošto je živeo blizu Malog Kalemegdana jednoga dana šetajući po zidinama, ugledao je dole na košarkaškim terenima klince svog uzrasta i malo starije kako treniraju košarku. Sišao je na terene Košarkaškog kluba Crvena zvezda i rekao da želi da i on trenira sa njima. Ostalo je istorija Crvene zvezde, svetske i evropske košarke… Imao je 14 godina a to je bila 1963 godina. Pod trenerskom palicom već pomenutog čuvenog Zdravka Kubata, Moka Slavnić već 1965 godine zajedno sa Kapičićem osvaja drugo mesto na juniorskom prvenstvu države. Crvena zvezda je imala isti broj pobeda i poraza kao Olimpija iz Ljubljane, ali pošto je Olimpija savladala Zvezdu ona je postala juniorski prvak države. Već naredne 1966 godine Moka Slavnića sa prvim timom Zvezde putuje na čuveni turnir u Kumanovu, ali su procenili tada da je najbolje da još godinu dana bude u juniorskom timu. 1967 godine u januaru mesecu Moka debituje za Zvezdu na međunarodnom turniru na sajmu u Beogradu. Polako sebi krči put iz godine u godinu, i postaje najbolji plejmejker Zvezde i jedan od najboljih u Jugoslaviji. **Moka jednostavno nije voleo da gubi, nije se predavao do zadnjeg momenta**, što najbolje oslikava jedan detalj sa Olimpijskih igara 1976. u Montrealu, kada je reprezentacija Jugoslavije gubila na poluvremenu 16 razlike. Moka, besan i ljut, u svlačionici je održa lekciju saigračima; motivisao ih do neslućenih granica i kao rezultat svega toga, Moka svojim preciznim šutem na dve sekunde pre kraja meča postiže pobedonosni koš, koji je odveo reprezentaciju Jugoslavije u polufinale Olimpijskih igara. Kasnije kada su Moku pitali da prepriča svoj govor on je u svom maniru odgovorio, „to što sam tamo rekao, niko od igrača nije kasnije pričao, ni ja sam nisam pomislio da ću to reći, a i nema šanse da nikada nikome više to kažem što sam rekao njima‟. I danas se vrti špica, a i pamti se detalj sa utakmice u Liježu, u finalu Evropskog prvenstva 1977. godine protiv čuvene zbornaje, kada je igrao odbojku sa svojim saigračem i velikim prijateljem Draganom Kićanovićem. Kakav je Moka bio mangup govori i podatak baš sa pomenutog prvenstva. Naime, pred odlazak na Evropsko prvenstvo je bilo mnogo skeptika i kritičara, a među njima i novinar Sportskih novosti Krešo Špeletić, koji je pisao o lošoj atmosferi u reprezentaciji i apostrofirao Moku kao jednog od glavnih krivaca za to. Koliko je bio siguran u sve to što piše, Škuletić je još i rekao da ukoliko Jugoslavija osvoji medalju na prvenstvu da će on u Zagreb otići peške. Moka ne bi bio Moka da to sve nije zapamtio. I prilikom jednog od zadnjih napada u finalu Moka Slavnić se okrenuo ka dotičnom novinaru i dobacio mu: „Majstore, ne znaš košarku, spremaj cipele!‟  Posle Crvene zvezde je igrao još i u španskom Huventudu, Italijanskoj Kazerti, Partizanu i Šibenki. Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 187 mečeva, njegovu prebogatu zbirku medalja sačinjavaju zlatna i srebrna olimpijska medalja, zlatna medalja sa svetskog prvenstva, kao i tri zlatne i jedna bronzana medalja sa evropskog prvenstva. **Bio je istinski vođa, dirigent kakav se do tada, a i posle, retko viđao. Nakon završene igračke karijere bio je trener Crvene zvezde. U dva navrata u periodu od 1988-1991. i 1994-1996. Te 1994 godine bio je prvi evropljanin koji je vodio jednu američku selekciju na turneji po Evropi. Takođe je bio i selektor reprezentacije Srbije, koju je predvodio na Evropskom prvenstvu 2007. godine. 2013. je ispravljena velika nepravda, te je Zoran Moka Slavnić primljen u kuću slavnih, gde mu odavno pripada mesto. **Dva puta proglašavan za sportistu godine SD Crvena zvezda**. **Po Mokinom priznanju, Crvena zvezda je za njega značila više od života**, a to se i potvrdilo rođenjem sina kome je dao ime Zvezdan. Imao je veliko zadovoljstvo da igra u klubu koji je u staroj Jugoslaviji predstavljao veliko ime, u kome su igrali Gec, Kalember, Nebojša Popović. Kao jednu od najdražih utakmica Moka ističe čuvenu majstoricu u Ljubljani 1972, na kojoj je stekao najveću reputaciju kao igrač. U dresu Crvene zvezde odigrao je 305 utakmica i postigao 4072 poena.
