KK Crvena zvezda mts dobio je još jedno veliko priznanje za rad na polju društvene odgovornosti. Naime, uoči svetskog dana ljudi sa invaliditetom održan je web seminar u organizaciji Specijalne Olimpijade. Direktor Crvene zvezde Filip Sunturlić odabran je za predstavnika svih klubova velike evroligaške porodice. S toga, Sunturlić nije predstavljao samo Crvenu zvezdu, Srbiju i region, već sve evropske klubove.

Filip Sunturlić je iz ugla jedne organizacije govorio o poteškoćama koje su zadesile evropsku košarku u doba globalne pandemije, ali je glavna tema bila upravo dugogodišnja saradnja sa Specijalnom Olimpijadom Srbije. Crvena zvezda i Specijalna Olimpijada Srbije sarađuju čitavu deceniju i u tom periodu su menadžment, treneri, igrači Kluba praktično pratili rast i razvoj dečaka i devojčica. Rasli smo zajedno, svakim novim projektom i treningom postajali bolji ljudi i iskoristili na najbolji način moć Crvene zvezde i sporta za promociju vrednosti koje negujemo. Navešćemo samo neke od projekata koji su postali i integrisani deo globalnog Evroliginog ’’One Team’’ projekta: Learning2Play, Win2Smile, Play4Glory, IDEA Play, Run and Have Fun. Mimo navedenog, zajedno smo provodili brojne praznike, dečaci i devojčice Specijalne Olimpijade su bili redovni gosti utakmica crveno-belih, a neretko i aktivni učesnici programa na poluvremenu najjačih evropskih mečeva.

Sve navedeno je deo velikog i dugoročnog plana. Svi u Klubu imamo jasnu želju da istinskim herojima iz Specijalne Olimpijade Srbije omoguće što lakšu integraciju u društvo. Nesumnjivo u tome smo i uspeli, a na tom putu smo i mi naučili mnogo. Treneri i igrači su promenili svest, svi zaposleni, igrači mlađih kategorija su uz drugare iz Specijalne Olimpijade Srbije naučili mnogo… Celo društvo je doživelo ogromnu promenu i na to smo veoma ponosni. Kako je izgledao put da se dođe do konačnog cilja, govorio je Filip Sunturlić čije izlaganje prenosimo u celosti:

’’Velika je čast biti deo ove konferencije. Čast mi je što ću sa vama deliti naše iskustvo iz prethodnog perioda, a sa akcentom na vreme od početka pandemije. Ne predstavljam samo moj klub i moje saradnike, već i celu evropsku košarku i kako je izgledao ovaj globalno težak period iz perspektive košarkaškog kluba.

Teška vremena su nas učinila samo čvršćim, a naučili smo i važne lekcije. Ovde sam u ime mog kluba, ali i svih evropskih klubova u želji da podelim sa vama kako je izgledao život košarkaških klubova u vreme pandemije i kakav je bio put do povratka u normalan ritam.

Pre nego što pređem na temu ovog razgovora, rekao bih vam nekoliko reči o meni. Bio sam košarkaš, ali nisam bio lenj da se i školujem paralelno sa profesionalnom karijerom. Okončao sam igračku karijeru u 27. godini jer nisam bio baš elitni igrač i nisam mogao da dođem do nivoa kao što su Nikola Jokić koji je MVP NBA lige, Vasilije Micić MVP Evrolige i Miloš Teodosić MVP Evrokupa. Od 2011. postao sam deo KK Crvena zvezda, do 2018. godine na poziciji direktora marketinga, a od 2018. godine generalni direktor kluba. Znate da je Srbija jedna od najvećih zemalja košarke i da smo uvek u samom vrhu Evrope. Ipak, košarka nije samo ono što se dešava na samom terenu, već je ogroman faktor i ono što se radi van samog terena. Zato je jako važno da budemo uključeni u život zajednice i pokrećemo brojne projekte koji će pomoći drugima. To je naš način razmišljanja u Klubu i zato aktivno sarađujemo sa Specijalnom Olimpijadom Srbije. U tom domenu imamo i blisku saradnju sa Evroligom, uključeni smo u veliki One Team projekat. Naša misija je veoma važna zato što smatramo sebe za uzor i šaljemo snažnu poruku čitavoj Evropi o pozitivnim stvarima koje se dešavaju u košarci. Pokušavamo da iskoristimo našu snagu da pomognemo onima koji su u teškoj situaciji da dosegnu sve ono što žele. Kada vidimo osmehe na licima dečaka i devojčica, to je naša najveća satisfakcija. To nije kliše, to je zaista ono što smo mi i ono što moramo da radimo. Koliko je važno za njih, toliko je bitno i za nas. Kada vidimo na njihovim licima da uživaju znamo da radimo nešto dobro. U prethodnom periodu imali smo brojne projekte sa Specijalnom Olimpijadom Srbije i to je i nas činilo jednako srećnima koliko i njih. Imali smo velike poteškoće od početka pandemije, kao i svi. Nismo mogli tek tako da napustimo naše normalne živote, već smo morali da se prilagodimo situaciji.

Za nas, kao Klub i mene lično, prioritet je bio da nastavimo da funkcionišemo u realnom vremenu i morali smo da nađemo način da sve u klubu i oko njega učinimo srećnijim u teškim vremenima. S toga, smo započeli projekat „Mental Games“. Cilj je bio da na najbolji način psihološki pripremimo igrače, trenere, ali i navijače i zajednicu za period koji je bio veoma težak. Pokušali smo da funkcionišemo što više kao da je sve normalno. Bili smo na raspolaganju našim igračima i trenerima 24 sata, 7 dana u nedelji. Pomagali smo im kako da prebrode teške situacije. U tom periodu poslovna strategija nam je bila u drugom planu, fokusirali smo se na ljudske živote i da tu svi članovi naše porodice pronađu nove ciljeve i dosegnu ih. Ovaj period nas je nešto naučio i pokušavamo da sve lekcije koje smo naučili iskoristimo u budućnosti. Ne znam šta budućnost donosi, ali sam siguran da ćemo to dočekati spremniji nego što smo bili pre dve godine.

Oni koji su u tom periodu žrtvovali svoje slobodno vreme i dali se u potpunosti na raspolaganje nama jesu medicinski radnici. Nema načina da im dovoljno zahvalimo za sve što su uradili za nas, što su nam omogućili da nastavimo sa našim životima i da se vratimo košarci. Teško je to objasniti rečima. Kada se bavite sportom, cilj vam je da postignete najbolje rezultate, osvojite šampionske titule u Srbiji i regioni, da reprezentujete Srbiju u Evroligi i to radite na terenu. Van terena, radimo socijalno-odgovorne stvari i doprinosimo zajednici. U prošlosti smo učestvovali u brojnim projektima Evrolige (One Team), ali i drugih klubova i u gotovo svim našim projektima aktivno smo uključili Specijalnu Olimpijadu Srbije. Oni zaista izvlače najbolje od nas. To vam govorim iz prve ruke jer znam kako svaka aktivnost, svaki trening, pozitivno utiču na sve ogranke kluba. Lekcije koje naučimo od njih, vreme koje provedemo sa tom decom, poručuju nam da budemo veoma zahvalni onim što imamo. Naša komunikacija je obostrana, mi im pomažemo da razvijaju sebe na najbolji način, ali i mi mnogo dobijamo od njih. Ne volim da koristim izraz ’’osobe sa posebnim potrebama’’ jer smo mi svi deo jedne velike zajednice. Ipak, želimo da iskoristimo našu snagu i snagu našeg brenda da njima pomognemo i to ćemo uraditi u svakoj prilici. Sigurno je da nikada tu neće biti bilo kakvih podela jer smo mi svi jedan tim, svi smo članovi iste zajednice i to je filozofija unutar kluba, ali i cele Evrolige. Kada je ’’One Team’’ započeo svoj projekat, od samog početka možda nismo svi shvatali našu poziciju i snagu u društvu i kako je možemo iskoristiti. Danas, nakon toliko godina, verujem da je situacija značajno bolja i da ljudi u svim klubovima jasnije vide svoju poziciju. Sve što radimo u okviru brojnih projekata i to na dnevnoj bazi doprinosi Specijalnoj Olimpijadi. Mogu da govorim iz naše perspetkive o Specijalnoj Olimpijadi Srbije jer naš odnos odavno nije partnerski, već su oni deo naše porodice. Godine saradnje i međusobnog razumevanja pomogle su i nama da budemo bolja organizacija, ali i da postanemo bolji ljudi. Nisu u pitanju samo treneri i igrači, već i menadžmenti klubova. Mislim da mi nismo bez empatije i razumevanja i mislim da smo promenili stvari u zajednici na bolje i da je to najvažnija stvar. Ono što smo uradili zajedno sa Specijalnom Olimpijadom za sve ove godine.

Deca iz Specijalne Olimpijade su odrastali uz mene, uz nas, prošlo je 11 godina od kada smo se upoznali. Sada su naši razgovori veoma ozbiljni, razgovori odraslih ljudi i to je nešto na šta sam lično veoma ponosan. Videti njih sa osmesima na licima i kako su se menjali za sve ove godine, za sve nas ovde je to verujem najvažnije. Ono što smo radili poslednjih godina sa Specijalnom Olimpijadom je pomoglo nama da lakše prebrodimo sve što nas je zadesilo. Znali smo da nije moguće da budemo fizički zajedno, pa smo organizovali putem Zoom-a seminare i konferencije, govorili o životnim stvarima, a ne samo o košarci i sportu. Projekat mentalne igre bio je veoma važan za nas, u cilju da sve učinimo zadovoljnim, koji su deo organizacije, ali i čitave zajednice. Tražili smo način da budemo podrška svima. Teško je kada ne vidite ljude godinu dana ili dve nedelje. Sada su sportiste iz Specijalne Olimpijade ponovo na terenu i zajedno organizujemo nove projekte. Kod nas ne postoje razlike između nas i Specijalne Olimpijade. Aleksandar Stanojević, direktor Specijalne Olimpijade Srbije i Milana Jeremić su u dnevnoj komunikaciji sa nama. Naši košarkaši su uvek tu za njih. To je mnogo više od partnerstva, to je deo našeg života. Taj način gledanja na stvari je mnogo važnije od onoga što se dešava na terenu. Drugi deo medalje, onaj van terena je jednako važan kao i onaj na terenu, možda i važniji. Naravno, koristimo trenere i igrače kao uzore. Za mene su uzori sportisti iz Specijalne Olimpijade, oni očekuju od nas pomoć i podršku, ali verovatno ne shvataju kolika su oni nama podrška. To je za nas veoma važno. Mi smo dodali u našu porodicu i klub košarkaša u kolicima Singidunum. Zajedno sa ministarstvom za parolimpijski sport smo pokrenuli tu saradnju i to je još jedan način na koji želimo da iskoristimo našu snagu. Prošlo je dva meseca od kada smo se aktivno uključili u promociju sporta u kolicima. Pokušavamo da ih promovišemo kao heroje i uzore što oni svakako jesu’’

Jedan veliki cilj je ostvaren, ali nismo rekli poslednju reč. Crvena zvezda nastavlja svoje prijateljstvo sa Specijalnom Olimpijadom Srbije o čemu svedoče i nove aktivnosti koje smo nedavno sproveli. Izazovi na terenu su ogromni, ali ova saradnja je utakmica koju ne smemo da izgubimo. S toga, svaki put izlazimo na teren spremni i motivisani. Izlazimo sa njega kao bolji ljudi i zato kažemo – VELIKO HVALA SPECIJALNOJ OLIMPIJADI SRBIJE!